МАЙДАН - За вільну людину у вільній країні


Архіви Форумів Майдану

Матеріали доповіді Паскаля Бонара

01/28/2009 | Слідами "Геополітики, примирення та пам'яті"
Паскаль Бонар
Память о Советском Союзе и европейские стандарты прав национальных меньшинств: противоречивые модели этнических классификаций в Латвии


Несколько последних лет в Эстонии идет оживленная «война памятников», спровоцированная переносом некоторых из них. В ее основе – противоположные воспоминания о Второй мировой войне. В сентябре 2004 года снос памятника в честь эстонцев, которые воевали против советских войск во время Второй мировой войны вызвал бурную реакцию населения, которая переросла в столкновения между полицией и молодыми эстонцами. В апреле 2007 года в Таллинне вновь были волнения, завершившиеся многочисленными арестами. На сей раз толпа, состоящая из русскоязычной молодежи, протестовала против переноса «Бронзового солдата», который был установлен в честь победы Советского Союза над нацистской Германией. Эти мобилизации вокруг диаметрально противоположных представлений о Второй мировой войне создают картину общества разделенного между эстонцами и русскими на основе конфликта памяти.
В Латвии вопросы памяти не так обострены, по крайней мере не приводят в результате к столкновениям аналогичным эстонским. Тем не менее, напряженность вокруг празднований связанных с событиями Второй мировой войны в Риге в 2007 году продемонстрировала четкое разграничение между теми, кто вспоминает латышей, воевавших вместе с немецким силам в Латышском легионе и теми, кто празднует победу над фашизмом 9 мая. Эти события засвидетельствовали существование раскола, аналогичного тому, который наблюдается в Эстонии.
Основой этой напряженности памяти о Второй мировой являются противоречивые толкования памяти о создании Советского Союза. Эффективность, с которой этнические расколы могут быть реактивированы с помощью памяти о Советском Союзе, ставит вопрос о причинах подобных разногласий. Как объяснить тот факт, что память о Второй мировой войне разделяет латышей (или эстонцев) и русских на две сравнительно четко выраженные группы? Не должны ли европейские нормы, способствующие интеграции и сохранению разнообразия, смягчить эту биполярную схему? Почему они до сих пор не принесли ожидаемых результатов?

Память о Второй мировой войне в латышской политике: формирование нации или демократия?
В советский период Латвия столкнулась с массовым наплывом иностранцев. Массовая иммиграция в Латвию населения из других республик Союза, в сочетании с широким применением русского языка, поддерживаемого советскими властями, в глазах многих латышей до сих пор представляет угрозу для существования латвийского государств. Конец Второй мировой войны, который вошел в историю Латвии созданием советских военных баз на латышской земле, с тех пор воспринимается как начало оккупации страны. Отдельное почитание памяти жертв советской власти является одной из основ легитимности существования как самобытного государства для стран Балтии после приобретения ими независимости. В тоже время, латвийские власти, как и их коллеги в Эстонии, были обязаны придерживаться европейских стандартов в вопросе о соблюдения демократических принципов, в частности в отношении прав меньшинств. Стремясь обеспечить интеграцию их страны в европейские институции, и особенно в Европейский союз, политические элиты изменили политикий курс в отношении не-латышского населения. Рекомендации европейских инстанций таким образом стали основой для упрощение процедуры получения гражданства, требований к знаниям латышского языка для некоторых видов профессиональной деятельности.
Память о советском Союзе, и, если точнее, попытки абсорбации (поглощения) Латвии внутри этой совокупности с одной стороны, и европейские стандарты разнообразия с другой стороны, предлагают две противоречащие друг другу модели этнической классификации в Латвии. Первый подход руководствуется идеей консолидации нации (nation-building), в то время как второй преследует цель демократизации. Риторика латышской власти касающаяся вопросов Второй мировой войны коллективно исключает все население, переселившее на латвийскую территорию во времена советской власти (так называемых «колонистов»). В результате структурно общество разделено на две большие группы. И наоборот, система, которую предлагают европейские нормы, это общество, в котором каждый человек является индивидуальностью, и в котором культурная специфика и представления признаны и интегрированы в единую историю.


Память и европейские стандарты в системе школьного образования
Эти противоречивые тенденции особенно остро проявляются в рамках системы образования. Школа играла важную роль в подготовке национального самосознания и власти пытались повторно смоделировать систему образования для достижения своих целей консолидации нации. С другой стороны, европейские институции рассматривают образование как привилегированную область применения европейских норм в отношении прав меньшинств и соблюдения этнического разнообразия. Эти два подхода дают разлиные ответы на несколько вопросов:

• Обязано ли государство обеспечить образование только на государственном языке или гарантировать меньшинствам возможность учиться на их языке?
По мнению латвийских властей, резкое увеличение количества русскоязычных школ в советский период, является символом колониальной политики, проводимой центральным руководством Москвы в Латвии. После провозглашения независимости эти школы были названы наследием советской оккупации и, для перехода образования на латышский язык, должны были быть постепенно закрыты. Реформа образования 1998 года, предусматривала, что, начиная с 2004 года обучение во всех средних школах и профессиональных училищах должно проводиться на латышском языке. Только международные организации выразили обеспокоенность по поводу такой политики. Они традиционно призывают страны предлагать возможность обучения на языках меньшинств. Латышские власти осуществили в данном вопросе красочный поворот, и отныне представляют русские школы как примеры характера своего отношения к мультикультурализму латвийского общества. Это представление, конечно, немного несправедливо, особенно, когда власти утверждают, что предлагают обучение на 8 языках, хотя на самом деле только русские школы, и, в меньшей степени, польские, являются хорошо развитой частью образовательной сети. Однако эта политика дает де-факто человеку гораздо больше возможностей для изучения родного языка, чем в большинстве других европейских стран.

• Должны ли латыши и представители национальных меньшинств учится вместе?
Латвия унаследовала от советского периода систему образования разделенную на две параллельные части, фактически обеспечивающие школьное обучение в различных учебных заведениях в соответствии с разговорным языком семьи (то есть в основном латышском или русском). Европейские учреждения отдают предпочтение смешанному обучению в школах. Эта цель была признана и в Латвии. Исследования в области образования, подчеркивают заинтересованность в обучении меньшинств в национальных школах. Педагогические и социологические исследования в области образования свидетельствуют, что о наличии твердого желания (воли) обращаться к вопросу о специфических потребностях детей-представителей меньшинств в национальных школах. Кроме программ способствующих признанию разнообразия происхождения учеников разработанных государственными институциями и неправительственными организациями и сами школы развили деятельность с целью обеспечения позитивного восприятия мультикультурного характера классов. Тем не менее очень часто дети по-прежнему учатся в разных школах в зависимости от происхождения. В конечном счете создается впечатление, что латвийские власти с молчаливого согласия пророссийких политиков старались сохранить школьное обучение раздельным. Принятие дискурса соблюдения культурного и этнического разнообразия было лишь завесой сохранения навсегда «институциализированной дихотомии» национальной принадлежности

• Какова роль различных версий памяти в школе?
Принимая во внимание ориентированность европейских институций на разнообразие этот пункт также должен быть учтен в содержании раздельного образования. Это соответствует одной из целей, которыми руководствовались в образовательных реформах в 90-х годов – его деидеологизации. Если в результате образование фактически и потеряло свой сверхидеологический характер, то создается впечатление, что эта сфера остается местом конфронтации, напряженности, выраженной в политической жизни, включая вопросы управления памятью советского прошлого. С одной стороны, власти пытаются придать национальную окраску преподаванию истории. Но при этом они не учитывают донесения различных оценок прошлого ученикам в их семьях. Посещение Музея оккупации, включенное в учебную программу, способствует таким образом распространению официального видения советского прошлого. С другой стороны, общественные организации стремятся предоставить ученикам различные толкования истории, и особенно советского периода. Эти ассоциации, например, распространяют среди преподавателей истории альтернативные учебники, в которых дают противоположную трактовку событий Второй Мировой Войны и советского периода. Они также организуют экскурсии, в ходе которых школьники участвуют в уходе за могилами советских солдат. Разные трактовки, иное изложение истории, распространяемое властями и российскими экстремистскими организациями способствуют утверждению двойственной этнической структуры, с разделительной линией в интерпретации советского прошлого.


Выводы
Европейские нормы соблюдения культурного многообразия были включены в дискурс властей и давали, таким образом, новые представления о политике в отношении меньшинств. В тоже время, этот новый дискурс не изменил практики обучения детей в различных учреждениях в соответствии с разговорным языком в семье. Кроме того, преподавание истории уделяет мало внимания опыту учащихся-неграждан и их семей, а принятие версии памяти о конце Второй мировой войны как начала советской оккупации является неписаным условием принадлежности к латвийской нации. Общественные организации воспользовались этим положением и предложили иную интерпретацию истории. Следовательно школа не предоставляет версию истории, которая могла бы объединить все население страны. Соотвественно и по сей день она остается средством разделения общества по этническому признаку, которое возобновляет существование различных толкований советского прошлого.


Наводимо також оригінальну версію доповіді (фр.):

Mémoire de l'Union soviétique et normes européennes sur la diversité :
des schémas contradictoires pour les classifications ethniques en Lettonie ?



Introduction
À quelques années d'intervalle, l'Estonie a connu des mobilisations au parallélisme frappant suite au déplacement de monuments représentant des mémoires opposées de la Seconde Guerre mondiale. En septembre 2004, le déplacement d'un monument rendant hommage aux Estoniens qui combattirent aux côtés des troupes nazies lors de la Seconde Guerre mondiale dégénéra en confrontation entre la police et de jeunes Estoniens. En avril 2007, une foule, composée de jeunes russophones, manifesta à Tallinn contre le transfert du Soldat de Bronze, un monument érigé en hommage aux soldats soviétiques et la police dut procéder à de nombreuses interpellations. Ces mobilisations autour de représentations diamétralement opposées de la Seconde Guerre mondiale donnent l'image d'une société divisée entre Estoniens et Russes par la mémoire de ce conflit. En Lettonie, les questions de mémoire n'ont pas, jusqu'à présent du moins, donné lieu à de telles confrontations. Pour autant, les tensions que suscitent les commémorations annuelles de Lettons ayant combattu aux côtés des forces allemandes au sein de la Légion lettone ou l'affluence importante auprès du monument célébrant la victoire sur le fascisme le 9 mai 2007 à Riga témoignent de l'existence d'un clivage similaire à celui relevé en Estonie.
À travers ces tensions relatives à la mémoire de la Seconde Guerre mondiale se joue la rencontre conflictuelle entre deux interprétations de l'instauration de l'Union soviétique. L'efficacité avec laquelle un clivage ethnique est réactivé à travers la mémoire de l'Union soviétique invite à en interroger les raisons. Comment expliquer que la mémoire de la Seconde Guerre mondiale divise toujours Lettons (ou Estoniens) et Russes en deux ensembles relativement cohérents ? Les normes européennes promouvant l'intégration et la diversité n'auraient-elles pas dû atténuer ce schéma bipolaire ? Pour quelles raisons n'ont-elles pas eu l'influence escomptée ?
On expliquera dans un premier temps en quoi la mémoire de la Seconde Guerre mondiale et les normes européennes proposent deux schémas contradictoires des classifications ethniques en Lettonie. Dans la suite de la communication on montrera que si le discours européen sur la diversité a été repris et employé à destination de l'institution scolaire, cela n'a pas entraîné de modifications réelles. Le système scolaire reste marqué par les représentations du passé soviétique. La scolarité en plusieurs langues est certes garantie mais l'objectif d'accroître la part de l'enseignement en langue lettone demeure. Surtout, la scolarisation en deux systèmes distincts a été conservée et deux discours exclusifs de la mémoire de l'Union soviétique se perpétuent au sein de l'école.

La mémoire de la Seconde Guerre mondiale dans la politique lettone : construire la nation ou démocratiser ?
Durant la période soviétique, la Lettonie a connu un afflux massif de populations étrangères sur son sol. Aux yeux de beaucoup de Lettons, cette importante immigration constitue une colonisation qui, couplée à la généralisation de l'usage de la langue russe encouragée par les autorités soviétiques, faisait peser une menace sur la survie même de la nation lettone. La fin de la Seconde Guerre mondiale qui pérennise l'installation de troupes soviétiques sur le sol letton est dès lors perçue comme le début de l'occupation du pays. Le partage d'une mémoire de victimes du pouvoir soviétique a été l'un des éléments fondateurs de la légitimité des pays baltes après leur indépendance. Parallèlement, les autorités lettones, comme leurs homologues estoniennes, ont été tenues de se conformer aux standards européens en matière de respect des principes démocratiques, notamment en ce qui concerne les droits des minorités. Soucieuses d'assurer à leur pays l'adhésion aux institutions européennes, et tout particulièrement à l'Union européenne, les élites politiques ont infléchi le cours des politiques mises en œuvre à l'égard des populations non-lettones. Les recommandations émises par les instances européennes ont ainsi été à l'origine d'un assouplissement des conditions d'obtention de la citoyenneté et des exigences de maîtrise de la langue lettone pour exercer certaines professions.
La mémoire de l'Union soviétique, et plus précisément les représentations de l'absorption de la Lettonie au sein de cet ensemble, d'une part et les normes européennes sur la diversité proposent deux schémas contradictoires des classifications ethniques en Lettonie. La première logique est guidée par un souci de consolidation la nation (nation-building) tandis que la seconde est inspirée par un objectif de démocratisation. Le récit des autorités lettones sur la Seconde Guerre mondiale exclut de façon collective l'ensemble des populations installées sur le territoire letton pendant la période soviétique. En résulte le schéma d'une société divisée en deux grands ensembles. À l'inverse, le schéma que dessinent les normes européennes est celui d'une société dont chaque personne fait partie de façon individuelle et dont les spécificités culturelles et les représentations sont reconnues et intégrées dans un récit commun.


Mémoire et normes européennes dans le système scolaire : une concurrence des orientations à lever
Ces dynamiques contradictoires se sont confrontées avec une acuité particulière au sein du système éducatif. L'école étant un lieu essentiel de la formation de la nation, les autorités ont cherché à remodeler le système éducatif afin de servir leur objectif de consolidation de la nation. De leur côté, les institutions européennes y voient un terrain privilégié d'application de leurs normes en matière de respect des droits des minorités et de prise en compte de la diversité.
Ces deux logiques apportent des réponses différentes à plusieurs questions :

• L'État doit-il offrir un enseignement uniquement dans la langue nationale ou garantir aux minorités la possibilité d'étudier dans leur langue ?
Aux yeux des autorités lettones, la forte progression des écoles en langue russe au cours de la période soviétique constitue un symbole de la politique colonisatrice poursuivie par le pouvoir central de Moscou en Lettonie. Dès lors ces écoles ont été perçues comme des séquelles de l'occupation soviétique et il convenait de les fermer progressivement pour aller vers un enseignement uniquement en langue lettone. La réforme scolaire de 1998 prévoyait ainsi qu'en 2004 l'enseignement devrait effectuée en letton dans tous les établissements secondaires et professionnels. Seulement les organisations internationales ont manifesté leur inquiétude à l'égard d'une telle politique et elles encouragent de façon générale les pays à offrir la possibilité d'étudier dans les langues minoritaires. Les autorités lettones ont en la matière effectué un revirement spectaculaire, présentant désormais les écoles russes comme des exemples du caractère multiculturel de la société lettone. Cette présentation est un peu abusive, en particulier lorsque les autorités prétendent offrir un enseignement en 8 langues alors que de fait seules les écoles russes, et dans une moindre mesure polonaises, constituent des réseaux structurées. Pour autant, cette politique accorde de fait des droits largement plus étendus que la plupart des autres pays européens.

• Les élèves nationaux et ceux issus des minorités doivent-ils étudier ensemble ?
La Lettonie a hérité de la période soviétique un système éducatif divisé en deux ensembles parallèles, assurant de fait une scolarisation dans des établissements différents selon la langue parlée en famille (soit, pour l'essentiel, le letton ou le russe). Les institutions européennes pèsent en faveur d'une mixité plus importante au sein des écoles et de sa reconnaissance. Cet objectif a été relayé en Lettonie. Des études portant sur l'éducation se sont ainsi intéressées à la situation des élèves issus des minorités dans les écoles nationales. Par ailleurs, des programmes promouvant la reconnaissance de la diversité des origines des élèves ont été mis en place par des institutions gouvernementales ou non, les écoles elles-mêmes ont développé des activités visant à offrir une présentation valorisante du caractère multiculturel des classes. Cependant les enfants demeurent très largement scolarisés dans des établissements différents en fonction de leur origine. Il apparaît finalement que les autorités lettones, avec l'accord tacite des représentants politiques russes, ont tenu à conserver cette scolarisation ségrégée. L'adoption du discours sur le multiculturalisme n'est donc en l'occurrence qu'un verni de la « dichotomie institutionnalisée de l'appartenance nationale ».

• Quelle place pour des mémoires diverses dans l'école ?
La prise en compte de la diversité encouragée par les institutions européennes est supposée s'incarner également dans le contenu de l'enseignement dispensé. Cette dimension correspond avec l'un des objectifs qui guidaient la réforme du système éducatif dans les années 90, à savoir sa désidéologisation. Si de fait l'enseignement a perdu son caractère fortement idéologique, il apparaît néanmoins que cet environnement est aussi un lieu de confrontation des tensions qui s'expriment sur la scène politique et notamment sur la question de la gestion de la mémoire du passé soviétique. D'une part, les autorités sont donner volontiers une coloration nationale à l'enseignement historique, rompant en cela avec l'objectif de prise en compte des différentes appréciations du passé que portent les élèves et leurs familles. La visite au Musée de l'occupation, qui est intégrée au programme scolaire, contribue ainsi à diffuser la vision officielle du passé soviétique. D'autre part, des associations s'efforcent de faire valoir auprès des élèves une interprétation divergente de l'histoire du pays et tout particulièrement de la période soviétique. Ces associations distribuent par exemple aux enseignants d'histoire des manuels alternatifs dans lesquels le récit officiel de la Seconde Guerre mondiale et de la période soviétique est battu en brêche. Elles organisent également des voyages péri-scolaires au cours desquels les élèves participent à l'entretien de tombes de soldats soviétiques. Bien que porteuses de messages contraires, le récit exclusif de l'histoire diffusé par les autorités et l'activisme d'associations russes contribuent toutes deux à réactiver une structuration ethnique binaire, avec comme ligne de division l'interprétation du passé soviétique.


Conclusion
Les normes européennes en matière de respect de la diversité culturelle ont ainsi été intégrées dans le discours des autorités, donnant ainsi une nouvelle présentation à la politique appliquée aux minorités. Cependant ce nouveau discours n'a pas modifié la pratique de scolarisation des enfants dans des établissements différents selon la langue parlée en famille. De plus, le contenu de l'enseignement d'histoire prend peu en compte l'expérience des élèves non-nationaux et de leurs familles, l'acceptation du récit de la fin de la Seconde Guerre mondiale comme le début de l'occupation soviétique constituant une condition non écrite de l'appartenance à la nation lettone. Des associations ont profité de cette situation en proposant un discours concurrent sur l'histoire. L'école ne fournit donc pas un récit susceptible d'unifier l'ensemble de la population. Elle demeure par conséquent jusqu'à aujourd'hui un vecteur de la reproduction d'un clivage ethnique en partie fondé, et réactivé, par des interprétations divergentes du passé soviétique.

Про автора: Паскаль Бонар аспірант Інституту політичних наук у Парижі. Нещодавно опублікував статті: "Між адаптацією та спротивом: нова класифікація російського населення в балтійських країнах" (Revue d'etudes comparatives Est-Ouest, v.39, n. 1) та "Наведення ладу в подвійному нацистсько-радянському минулому Латвії: глухі кути й подолання змагання між пам'яттю про Гулаг і Освєнцим" (Європа та її болісні минувшини/ автори-упорядники Жорж Мінк і Лора Неймайєр у співпраці з Паскалем Бонаром. - Перек. з фр. Є.Марічева. - К.: Ніка-центр, 2009. - с.167-178

Відповіді

  • 2009.01.28 | Историк

    Тоже лягушек ест,

    но ничччего не понимает:

    >Не должны ли европейские нормы, способствующие интеграции и сохранению разнообразия, смягчить эту биполярную схему? Почему они до сих пор не принесли ожидаемых результатов?
    Второй вопрос дезавуирует первый. Нет, не должны смягчать, потому что это "биполярность" тоталитаризма и демократии. "Европейские нормы" (какие? 1.., 2.., 3..,), вообще говоря, вовсе не равнозначны внеисторичности, которая в отношении бывших соцстран категорически противопоказана.

    > Массовая иммиграция в Латвию населения из других республик Союза, в сочетании с широким применением русского языка, поддерживаемого советскими властями, в глазах многих латышей до сих пор представляет угрозу для существования латвийского государств.
    А то - нет? Тебе, что ли, лягуш..., т.е. парижанину судить?

    >Конец Второй мировой войны, который вошел в историю Латвии созданием советских военных баз на латышской земле, с тех пор воспринимается как начало оккупации страны.
    "Конец войны... вошел... созданием баз". Сам-то понял, чего написал?
    А если бы во Францию - парочку советских баз (как тов.Сталин с тов.Торезом планировали)- как бы это "воспринималось"? А к советским военным базам в Латвии не полагалось больше ничего, чем "конец вошел"?

    >Отдельное почитание памяти жертв советской власти является одной из основ легитимности существования как самобытного государства для стран Балтии после приобретения ими независимости.
    Он, блин, слышал про Resistance? Или он ее не "почитает"? Кто это такого галла откопал?

    >Риторика латышской власти касающаяся вопросов Второй мировой войны коллективно исключает все население, переселившее на латвийскую территорию во времена советской власти (так называемых «колонистов»).
    Врешь, там все не так.

    >В результате структурно общество разделено на две большие группы.
    Врешь, картина гораздо сложнее.

    >И наоборот, система, которую предлагают европейские нормы, это общество, в котором каждый человек является индивидуальностью, и в котором культурная специфика и представления признаны и интегрированы в единую историю.
    Во Франции "призывали интегрироваться" в том числе гильотной и массовыми кровопролитиями. Да и теперь еще не вечер...

    >В конечном счете создается впечатление, что латвийские власти с молчаливого согласия пророссийких политиков старались сохранить школьное обучение раздельным.
    Это ближе к делу и по сути опровергает все остальное. Копнуть глубже у него духа не хватило.

    >Принимая во внимание ориентированность европейских институций на разнообразие
    "Разнообразие" в Швейцарии, а в Латвии - последствия оккупации и геноцида.

    >Это соответствует одной из целей, которыми руководствовались в образовательных реформах в 90-х годов – его деидеологизации.
    Врет.

    >Посещение Музея оккупации, включенное в учебную программу, способствует таким образом распространению официального видения советского прошлого.
    "Официальный" - значит "плохой"? Он явно не планирует делать карьеру во Франции.

    >а принятие версии памяти о конце Второй мировой войны как начала советской оккупации является неписаным условием принадлежности к латвийской нации.
    "принятие версии", "неписаным условием"... Даже Москва считает Латвию в большей мере государством, чем этот...

    >Следовательно школа не предоставляет версию истории, которая могла бы объединить все население страны.
    Такая версия уже была - "Краткий курс"!

    >Соотвественно и по сей день она остается средством разделения общества по этническому признаку
    Левак и русофоб. Бич Европы. M...e.

    > Паскаль Бонар аспірант
    Черный шар ему!
    згорнути/розгорнути гілку відповідей
    • 2009.01.28 | Panzernik

      Да пошли они в задницу вместе со своей победой 9 мая

      У меня погибло больше 50 родствеников, Мне наплевать кто победил. Я ПРОИГРАЛ.
  • 2009.01.30 | Мірко

    Забагато "Геополітики і примирення" а замало пам'яті

    Бачу що стаття написана обома офіційними мовами. Офіційною Франції та офіційною України. Щось може забулося?
    Стид
  • 2009.01.30 | Олена Весел

    Думаю, українська влада може з цієї статті

    зробити багато висновків для того, щоб уникати тих снарядів, які з дивною регулярністю пуляє російська пропагандистська машина в бік нових незалежних країн-сусідів, що обрали не її єдиний і неповторний шлях розвитку.


Copyleft (C) maidan.org.ua - 2000-2024. Цей сайт підтримує Громадська організація Інформаційний центр "Майдан Моніторинг".